Pamela Dregić, 35 godina, rođena u Požarevcu
„Jako sam srećna što sam imala mogućnost da prođem ovu obuku i upoznam sve ove ljude. Na kraju, ovo iskustvo mi je pomoglo da donesem i neke važne životne odluke“
Pamela živi sa dvoje dece (4 i 6 godina), samohrana je majka. Po zanimanju je medicinska sestra. Pre nego što je otišla na privremeni rad u inostranstvo, radila je puno poslova kako bi sebi zaradila za život. Radila je na benzinskoj pumpi, u proizvodnji torti i kolača, u DIS-u kao kasir, zatim i u staračkom domu u Beogradu.
„Ja sam bila skoro 3 godine u Austriji. Od 2015. do 2018. godine. Za to vreme sam učila jezik i pokušavala da sredim papire. Radila sam na crno, i u struci i van struke, sve dok nisam ostala trudna sa starijim sinom. Nakon toga sam zbog trudnoće morala da prestanem sa radom“, svedoči Pamela i nastavlja: „U Srbiju sam se vratila krajem oktobra 2018. godine. Nisam uspela da sredim papire za vizu. Iako sam naučila nemački i uspela da dobijem skoro sve neophodne papire, ipak na kraju nisam našla firmu koja bi mi dala garanciju da će me prijaviti“.
Nakon povratka u Srbiju, Pamela je došla u Beograd. „Počela sam da radim u jednom privatnom staračkom domu, ali zbog druge trudnoće morala sam da prestanem sa svojim poslom, da bi nakon porođaja, svoj posao nastavila u drugom staračkom domu. I dalje sam pokušavala da odem za inostranstvo, jer ovde nigde nisam bila prijavljena, nisam imala tu vrstu sigurnosti. Položila sam nivo B2 u nemačkom jeziku i dobila posao u Nemačkoj zahvaljujući jednoj agenciji, ali sam pred odlazak ipak počela da se dvoumim. Razlog su bila mala deca. Tada su počeli porodični problemi, razvela sam se od supruga i nisam bila sigurna da li ću moći sama u Nemačkoj sa njima. A sa druge strane mi je trebala finansijska sigurnost“, isticala je Danijela i nastavila svoju ličnu priču: „U tom periodu sam upoznala jednu ženu iz Glušaca sa kojom sam se združila. Kasnije će se ispostaviti da ću kupiti kuću pored njene i preseliti se iz Beograda u Glušce. To napominjem jer mislim da sam zahvaljujući tom poznanstvu i saznala za ovu obuku za negovateljice, koja mi je na kraju i pomogla da odlučim da ostanem u Srbiji. Nadu mi je ulila mogućnost zaposlenja u Caritasu Šabac nakon završene obuke i radne prakse. Iako radna mesta nisu bila zagarantovana za sve, nadala sam se da ću baš ja dobiti posao. Zahvaljujući HelpNetu prošla sam obuku koja mi je značila za obavljanje ovog posla, kao i za ostvarivanje saradnje sa Caritasom Šabac, gde i sada radim“.
Pamela ovim rečima opisuje svoja iskustva tokom obuke: „Utisci su mi zaista dobri. Ja sam se ovim, u stvari sličnim poslom i ranije bavila, ali svako dodatno znanje je dobrodošlo. Uvek može nešto novo da se čuje i nauči. Svidela mi se grupa u kojoj sam ja bila. Osim svega što smo čuli od predavača, dosta značajna je bila i razmena znanja i iskustava sa ostalim polaznicima i na obuci i na praksi. U sećanju mi je ostala lepa i prijatna atmosfera, dobra saradnja i kolegijalnost, kao i dosta novih detalja koji mogu da nam olakšaju posao u praksi. Ono što mi je posebno bilo značajno je to što su teorija i praksa bile povezane. Tačnije, sve ono što smo čuli na predavanjima, imali smo prilike da vidimo i primenimo u praksi. Tako da je zapravo reč o nekim konkretnim znanjima koja su definitivno primenjiva. Neke tehnike koje sam naučila su mi takođe značajne jer, i pored toga što sam radila sličan posao, nisam imala prilike da se upoznam s njima do sada. Ja bih volela da nastavim da radim ovaj posao jer sam prezadovoljna njime. Kao što sam rekla, u međuvremenu sam i kuću kupila ovde. Osetila sam stabilnost i sigurnost. Posao mi odgovara, odgovara mi radno vreme, sama organizacija, saradnja sa koleginicama… Svi smo složni i uvek sve možemo da se dogovorimo”.
