Procena potreba na lokalnom nivou

U Beogradu, Somboru, Novom Sadu, Valjevu, Negotinu, Kragujevcu i Prokuplju sprovedeno je 12 fokus grupa i 15 dubinskih intervjua tokom avusta i septembra.

Reč je  o prikupljanju ključnih podataka o tome na koji način osobe iz teže zapošljivih grupa pronalaze informacije o postojećim obukama, da li su im te informacije dostupne, transparentne i razumljive, te da se istraži koliko im te obuke pomažu u pronalaženju posla na tržištu rada. Poseban akcenat stavljen je na analizu prepreka sa kojima se ove grupe suočavaju u pristupu informacijama i obukama, kao i na razumevanje njihovih specifičnih potreba u vezi sa zapošljavanjem.

Cilj procene potreba na lokalnom nivou je prikupljanje informacija među pripadnicima/ama ciljne grupe o:

• Nivou svesti i informisanosti o poslovima iz oblasti socijalne zaštite
• Zainteresovanosti za prekvalifikaciju za poslove u oblasti socijalne zaštite i poznavanju usluga
• Procenjenoj jasnoći i pristupačnosti obuka za obavljanje poslova u oblasti socijalne zaštite.

Osobe koje pripadaju teže zapošljivim grupama, u kontekstu ovog projekta i njegovih aktivnosti, je široko postavljena kategorija koja podrazumeva sve one koji se na tržištu rada suočavaju sa preprekama pri traženju posla i zapošljavanju zbog različitih faktora i okolnosti. One podrazumevaju žene (u najširem smislu), žene koje su imale iskustvo partnerskog i rodno-zasnovanog nasilja, samohrane roditelje, Rome i Romkinje i osobe koje pripadaju drugim nacionalnim manjinama, povratnike i povratnice, mlade osobe, starije osobe, a prvenstveno žene iznad 60 godina starosit koje su bez posla, osobe sa invaliditetom, osobe sa nižim kvalifikacijama, dugoročno nezaposlene, odnosno one koji se nalaze na evidenciji biora rada duže od 6 meseci. 

Glavni zaključak sprovedenih fokus grupa i dubinskih intervjua je jasna identifikacija zainteresovanosti i motivacije pripadnika i pripadnica ciljne grupe za obavljanje poslova u oblasti socijalne zaštite.

Preporuke istraživanja pre svega naglašavaju potrebu da obuke za stručne saradnike u socijalnoj zaštiti (personalne asistente, lične pratioce dece i gerontodomaćice/gerontodomaćine) treba jasno odvojiti od ostalih obuka u okviru kontinuirane edukacije za stručne radnike pošto suštinski nisu deo istog portfolija obuka i mogu da otežaju put do informacija. Takođe, važno je da se u ovoj oblasti što više koriste dobrobiti savremenih tehnologija, koje će omogućiti lakše umrežavanje institucija i organizacija, ali ujedno i dostupnost informacija o obukama, poslovima i svim relevantnim informacijama neophodnim za ove tri vrste zanimanja.