Države koje brinu o budućnosti i odlučne su da kreiraju javne politike zasnovane na relevantnim podacima, treba da obezbede adekvatnu podršku svim članovima društva (deca, žene, stari, osobe sa invaliditetom i td.), vodeći računa o politici jednakih mogućnosti koja podrazumeva i stvaranje preduslova za usklađivanje ličnog, porodičnog i profesionalnog života.
Ovaj cilj predviđen je i u Strategiji podsticanja rađanja. Republika Srbija se u procesu kreiranja javnih politika suočava sa izuzetno složenim izazovima koji su posledica tektonskih društveno ekonomskih promena kroz koje je prošlo srpsko društvo u protekle tri decenije, praćene istovremeno i promenama na globalnom, evropskom i regionalnom nivou.
Verovatno najveći izazov predstavlja ubrzano demografsko starenje stanovništva sa demografskim trendom pada nataliteta koje se dodatno usložnjavaju internim i eksternim migracijama promenama porodične strukture i savremeni način života. Nastali problemi ne pogađaju jednako žene i muškarce, posebno kada govorimo o usklađivanju poslovnog i privatnog života jer ne treba zanemariti činjenicu da i dalje postoji veliki jaz između muškaraca i žena u pogledu obavljanja kućnih poslova i brige o deci, kao i činjenicu da žene manje zarađuju od muškaraca i da postoji razlika u stopi zaposlenosti muškaraca i žena.
Imajući to u vidu, „Help net“ je realizovao istraživanje čiji je opšto cilj bio prikupljanje detaljnijih podataka koji bi predstavljali dodatne input-e za pisanje preporuka donosiocima odluka kako bi kreirali efektivne državne politike koje se odnose na usklađivanje rada i roditeljstva, kao i na promovisanje odgovornog poslovnog okruženja prema roditeljima, odnosno senzibilisanje radne kulture na roditeljske obaveze.
Specifični cilj istraživanja bio je je da se iz ugla poslodavaca i zaposlenih sagledaju svakodnevni izazovi sa kojima se suočavaju, kao i da se ti izazovi prepoznaju i razumeju od strane donosioca odluka. Ovo istraživanje iznedrilo je i preporuke za donošenje državnih politika koje se odnose usklađivanje rada i roditeljstva markirajući opšte socio-demografske karakteristike zaposlenih sa akcentom na ostvareni i željeni fertilitet, usklađivanje porodičnih i profesionalnih obaveza, probleme vezane za čuvanje dece predškolskog i mlađeg školskog uzrasta, stavove zaposlenih o različitim oblicima fleksibilnog radnog vremena, predloge i sugestije i dr. Od poslodavaca su prikupljene informacije o njihovim kapacitetima i mogućnostima da daju svoj doprinos rešavanju nagomilanih demografskih problema u Republici Srbiji. Od posebnog značaja bilo je utvrđivanje da li je kod poslodavaca u dovoljnoj meri razvijena svest o problemima sa kojima se zaposleni roditelji suočavaju, kao i da li su upoznati sa svim postojećim zakonskim rešenjima i mogućnostima koje zakon pruža u ovoj oblasti. Naročita pažnja posvećena je predlozima poslodavaca koji se zasnivaju na njihovom iskustvu, a koji bi mogli da se efikasno primene u praksi u kratkom vremenskom periodu.
Istraživanje je dakle obuhvatilo poslodavce i zaposlena lica sa decom predškolskog i školskog uzrasta.
Analiza prikupljenih podataka omogućila je sticanje uvida u stvarne mogućnosti i potencijal poslodavaca, prvenstveno materijalni, socijalni i humani, koji bi uz adekvatne državne politike i povlastice za društveno odgovorne poslodavce bio na pravi način usmeravan. Analiza je takođe pružila uvid u propuste dosadašnjih državnih politika i pružila osnov za njihovo poboljšanje ili kreiranje novih efektivnijih i efikasnijih mera u oblasti populacione politike.